14 Novembar 2005.
HRVATSKO-MAĐARSKI MODEL ZA SRPSKI NIS
U projektnom zadatku za privatizacionog savetnika za NIS su pobrojane brojne aktivnosti i zadaci koje Vlada Srbije očekuje da budu izvršeni od strane privatizacionog savetnika u narednih 18 meseci, za koliko se očekuje završetak procesa privatizacije.
Na samom početku tog dokumenta gde su nabrojani osnovni zadaci budućeg savetnika navedeni su i osnovni ciljevi Vlade Srbije u postupku privatizacije:
1. privatizovati preduzeće (NIS) tako da se, u što je moguće većoj meri, stvori konkurentno i liberalizovano tržište nafte
2. privući strateške investitore, koji će izvršiti neophodna ulaganja u razvojne programe, primeniti nove tehnologije i savremene metode upravljanja i raditi u skladu sa standardima u oblasti zaštite životne sredine
3. sprovesti privatizaciju u razumnom vremenskom roku.
Ovako postavljeni ciljevi su nedefinisani i nejasni, a kada se ciljevi privatizacije pogrešno postave – velika je verovatnoća da će i čitav proces krenuti u pogrešnom pravcu.
Što se tiče stvaranja konkurentnog i liberalizovanog tržišta nafte – Vlada Srbije može u roku od jednog dana da ukine sopstvenu Uredbu o zabrani uvoza naftnih derivata – i istog trenutka će se stvoriti konkurentno i liberalizovano tržište i bez pomoći privatizacionog savetnika. Potpuno je nejasno kako Vlada misli da prodajom jedne kompanije stvori konkurentno i liberalizovano tržište.
Drugi cilj naveden u ovom dokumentu je takođe uopšten i nedefinisan. Umesto da se jasno navede da se traži strateški partner koji će NIS-u omogućiti modernizaciju postojećih proizvodnih kapaciteta (posebno rafinerijskih) u pravcu usklađivanja sa regulativom Evropske Unije, kao i uspešno suočavanje sa konkurencijom na domaćem i inostranom tržištu – Vlada pri definisanju cilja ponovo koristi floskule o primeni novih tehnologija, savremenih metoda i standarda u oblasti zaštite životne sredine (čijih standarda?!).
Treći cilj, u smislu određenosti, je potpuno u skladu sa prethodna dva: šta znači privatizacija u razumnom vremenskom roku – verovatno znaju samo „odabrani“.
Ovakvo definisanje ciljeva od strane Vlade uopšte ne iznenađuje, jer odluka o privatizaciji NIS-a nije rezultat zrelog ekonomskog razmišljanja već prinude. Ozbiljna Vlada bi nakon realnog sagledavanja potreba kompanije za investicijama i svesti da nije u mogućnosti da samostalno obezbedi potrebna sredstva (već 5 godina!) – donela odluku o privatizaciji kompanije. Međutim, kao što je poznato, Vlada je odluku o privatizaciji najznačajnije srpske kompanije donela spasavajući pregovore sa MMF-om, tako da Damoklov mač produženog aranžmana sa MMF-om sve vreme visi nad glavom privatizacije NIS-a kao otežavajuća okolnost.
Projektnim zadatkom je još definisano da se proces privatizacije NIS-a sprovede u tri faze.
U prvoj fazi, se od privatizacionog savetnika očekuje da u roku od tri meseca (do kraja marta 2006. godine) definiše Strategiju privatizacije NIS-a, dok se u drugoj i trećoj – fazi pripreme i fazi implementacije –očekuje sprovođenje standardnih aktivnosti u procesu privatizacije (poslovna, finansijska i pravna analiza poslovanja preduzeća; analiza uticaja na životnu sredinu; procena vrednosti kompanije; izrada tenderske dokumentacije; rukovođenje procesom podnošenja i ocene ponuda; učešće u pregovorima sa potencijalnim strateškim partnerima; izrada završne dokumentacije).
Prilikom izrade Strategije privatizacije NIS-a, Vlada očekuje od privatizacionog savetnika i rešavanje svih pitanja koja sada opterećuju naftni sektor: utvrđivanje cene transporta domaće sirove nafte, analizu postojeće regulacije cena naftnih derivata, preispitivanje visine cene prerade sirove nafte u rafinerijama (koje su sada definisane Uredbom o cenama derivata nafte), kao i izradu nacrta zakona i/ili uredbi kojima bi se regulisalo naftno tržište u Srbiji – nakon završetka privatizacije.
Pored toga, od savetnika se očekuje da da preporuku za privatizaciju celog preduzeća – ili samo pojedinih delova, a posebno preporuke za privatizaciju dve rafinerije. Takođe, savetnik u svojoj analizi treba da odredi i potencijal za samostalno poslovanje odnosno izdvajanje rezervoarskih kapaciteta kao posebnih poslovnih jedinica.
Uporedo sa izradom Strategije, savetnik će raditi i na identifikaciji potencijalnih strateških partnera i njihovom interesovanju za učešće u procesu privatizacije celog ili pojedinih delova NIS-a.
Na osnovu svih ovih analiza, Vlada očekuje nacrt Strategije privatizacije u kome će biti skicirane raspoložive i izvodljive alternative privatizacije – i data preporuka za najbolju varijantu. Strategija treba jasno da odredi poslovne jedinice pogodne za privatizaciju, da predloži način prodaje i vremenski okvir, optimalni stepen uposlenosti, kao i preliminarnu procenu potencijalnih prihoda od privatizacije i detaljan plan sprovođenja.
U okviru izrade nacrta Strategije, Vlada očekuje i viziju toga kako naftni i gasni sektor Srbije treba da izgledaju u periodu od 5-10 godina i definisanje glavnih koraka koje treba preduzeti kako bi se ova vizija ostvarila. Ovakav zahtev je nejasan, obzirom da je vizija naftnog i gasnog sektora Srbije data u okviru Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine, koju je usvojila Narodna skupština.
Strategiju privatizacije NIS-a odobrava Vlada i tek po njenom usvajanju, u maju/aprilu 2006. će praktično započeti proces privatizacije NIS-a.
Evidentno je da projektnim zadatkom nije dotaknuto veoma značajno pitanje raspodele akcija zaposlenima, što može usporiti proces privatizacije.
Primer uspešne privatizacije
Kao primer uspešne privatizacije nacionalne naftne kompanije može poslužiti hrvatska INA, čija je privatizacija započeta krajem marta 2002. godine, usvajanjem posebnog Zakona o privatizaciji INA-e, a uspešno okončana 16 meseci kasnije – u julu 2003. godine.
Zakonom o privatizaciji INA je bilo definisano da se privatizacija INA d.d. sprovede na sledeći način:
• prenosom 7% akcija, bez naknade - hrvatskim braniteljima
• prodajom 7% akcija zaposlenima i penzionerima INA-e, pod posebnim pogodnostima
• prodajom 25% + 1 akcije strateškom ulagaču
• prodajom 15% akcija javnom ponudom na berzi
• prenosom određenog broja akcija u fond za naknadu bivšim vlasnicima
Država Hrvatska je odredbama ovog zakona zadržala 25% + 1 akciju, koja će se privatizovati nakon prijema Hrvatske u članstvo Evropske Unije.
Ovim Zakonom su obuhvaćene i sledeće odredbe:
• definisano je da strateški ulagač neće imati pravo davanja otkaza zaposlenima INA-e u roku od 3 godine od dana prodaje akcija.
• za vreme dok je Republika Hrvatska vlasnik najmanje jedne ili više akcija INA d.d. s pravom glasa, INA d.d., odnosno njeni organi mogu samo uz saglasnost Vlade Republike Hrvatske (Vlada RH zadržala pravo veta u odlučivanju) donositi odluke o prestanku rada INA-e, odricanju od dozvole za obavljanje delatnosti od interesa za Republiku Hrvatsku, promeni kompanije, premeštanje sedišta INA d.d. u inostranstvo.
• u slučaju pokretanja postupka likvidacije nad INA d.d, dokle god je Republika Hrvatska vlasnik jedne ili više akcija INA d.d. s pravom glasa, Republika Hrvatska ima pravo preče kupovine celokupne, odnosno dela imovine INA d.d. po procenjenoj tržišnoj vrijednosti.
Nakon sprovedenog postupka privatizacije i izbora mađarske naftne kompanije MOL za najboljeg ponuđača, zaključeni su Ugovor o kupoprodaji akcija INA-e za 505 miliona US dolara, Ugovor o međusobnim odnosima akcionara, kao i Ugovor o saradnji, koji su, između ostalih, uključili i sledeće odredbe:
• Strateški partner ne stiče pravo preče kupovine preostalih akcija
• Neće biti poslovno uslovljenih otpuštanja u periodu od 3 godine
• Dve rafinerije – u Sisku i Rijeci – obavezno moraju nastaviti sa radom
• Upravni i nadzorni odbor će biti sastavljen od sedam članova, od kojih pet članova imenuje hrvatska strana, a dva strateški partner
• Strateške odluke se donose prostom većinom članova Upravnog odbora
• Nema isplate dividende u prve 3 godine poslovanja – kompletna dobit se zadržava i usmerava u investicije (modernizaciju)
• Politikom dividendi je definisano da se tek nakon te tri godine, u četvrtoj godini, može isplatiti 25% dividende iz tekuće godine, ali bez isplate dobiti iz prethodnih godina
• Potrebna je saglasnost strateškog partnera za zaključenje poslova i ugovora čija vrednost prelazi 10 miliona evra.
INA je nakon sprovedene privatizacije maksimalno valorizovala strateško partnerstvo sa MOL-om. Ostvarena dobit u 2004. godini je iznosila 203 miliona dolara, što je za 50% više u odnosu na prethodnu godinu. U segmentu rafinerijske prerade i veleprodaje je u 2004. godini, nakon višegodišnjih gubitaka, prvi put ostvarila dobit u iznosu od 109 miliona dolara, iako je obim prerade ostao na nivou ranijih godina. U modernizaciju rafinerija u Rijeci i Sisku, koje su u 2004. godini preradile 5,1 miliona tona sirove nafte, je uloženo 68 miliona dolara, a završena je i studija izvodljivosti za modernizaciju rafinerija, kojom su predviđena ulaganja od 800 – 900 miliona dolara kako bi se rafinerije osposobile da do početka 2009. godine započnu proizvodnju derivata prema EURO V standardima kvaliteta. Prva faza modernizacije rafinerija je uspešno započeta u 2005. godini.
Jedna od bitnih odlika proces privatizacije INA-e u Hrvatskoj je bila izuzetna transparentnost, kao i jasnoća cilja koji se želi postići privatizacijom. Predsednika tenderske komisije tj. specijalnog Saveta za privatizaciju INA-e je bio premijer Hrvatske, shvatajući važnost takvog procesa.
Na žalost, početak privatizacije NIS-a je započeo klasičnim srpskim receptom: uz nejasno definisane ciljeve, izbegavanjem lične odgovornosti za vođenje ovog procesa i uz manjak transparentnosti, koji je logična posledica prethodnih nedostataka. Još uvek ima vremena da se ovi nedostaci otklone, kako bi se najznačajnija srpska kompanija uspešno privatizovala, modernizovla – i ponovo pokrenula poslovanje čitavog lanca srpske privrede sa kojim je direktno povezana.
No comments:
Post a Comment