Analiza tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi

Energyobserver.com

NA POMOLU NESTAŠICE, RESTRIKCIJE I POSKUPLJENJA

Energetska zajednica jugoistočne Evrope (JIE) je svojim osnivanjem stvorila jedinstveno energetsko tržište čija površina pokriva teritoriju nešto veću od Francuske, a po broju stanovnika, sa 55 miliona stanovnika – je jednaka veličini tržišta Italije.

Region jugoistočne Evrope, energetski posmatrano, najveći značaj ima kao tranzitno područje za transport energenata iz Kaspijskog regiona, Rusije i Bliskog Istoka, dok su sopstveni izvori energenata minimalni.

Obzirom na nedovoljno razvijenu infrastrukturu i prognozirani rast potrošnje svih vidova energije, a posebno električne energije, područje jugoistočne Evrope postaje sve zanimljivije investitorima zbog natprosečnih stopa rasta. Procenjena vrednost tržišta električne energije u Evropi je u 2005. godini iznosila 244.4 milijarde evra, uz prognoziran prosečan godišnji rast potrošnje do 2010. godine po stopi od 1.4% (izvor: Datamonitor).

Pri tome se u jugoistočnoj Evropi, prema rezultatima studije Svetske banke očekuje prosečna godišnja stopa rasta potrošnje od 2.3% do 2020. godine. Trenutni operativni kapaciteti za proizvodnju električne energije u jugoistočnoj Evropi iznose oko 43.9 GW, što predstavlja nešto više od 5% ukupnih evropskih kapaciteta. U strukturi dominiraju termo kapaciteti koji koriste lignit.

ABS Energy Research je u ovogodišnjem izdanju Power Predictor 5 objavio prognozu razvoja novih kapaciteta u jugoistočnoj Evropi, prema kojoj će njihov nivo do 2020. godine dostići 75 GW. Ovo ukazuje na veoma dinamičan rast kapaciteta za proizvodnju električne energije po prosečnoj godišnjoj stopi od 3.6%, čime bi ukupni kapaciteti jugoistočne Evrope 2020. godine dostigli udeo od 7% ukupnih evropskih. 

Posmatrano po periodima, najveća investiciona aktivnost se očekuje u periodu 2011-2015. godine, kada će čak četvrtina svih novih kapaciteta u Evropi biti izgrađena u regionu jugoistočne Evrope.

Međutim, izgradnja novih kapaciteta neće biti jednako raspoređena na čitav region, jer će u nekim zemljama prioritet biti rehabilitacija postojećih. Očekuje se da Albanija ostane neto uvoznik električne energije i u narednom periodu; u Bosni i Hercegovini se očekuje izgradnja 400 MW hidro kapaciteta, ali prioritet i dalje ostaje na rehabilitaciji sistema; u Bugarskoj se do 2010. godine očekuje 2.400 MW novih kapaciteta uz rehabilitaciju postojećih; Hrvatska planira izgradnju 2.000 MW novih kapaciteta iako vremenski plan za realizaciju još uvek nije donet; u Rumuniji se do 2010. godine očekuje rehabilitacija 8.000 MW termo kapaciteta, dok se u Srbiji značajnija ekspanzija kapaciteta očekuje tek posle 2010. godine.

Najznačajnije aktuelno pitanje u regionu je uticaj zatvaranja NE Kozloduj u Bugarskoj na energetsku situaciju u jugoistočnoj Evropi, koji je predviđen za početak 2007. godine. Zatvaranjem ove nuklearne elektrane će “nestati” i značajan deo proizvođačkih kapaciteta, što će se negativno odraziti ne samo na Bugarsku već i na okolne zemlje – u vidu velikog pritiska i mogućeg naglog skoka cene električne energije u jugoistočnoj Evropi. Bugarska je tradicionalno izvozila električnu energiju u Grčku, Srbiju, Makedoniju i Rumuniju, podmirujući značajan deo potrošnje na ovim tržištima (Bugarska je trenutno najveći izvoznik električne energije na Balkanu i četvrti najveći izvoznik u Evropi). Preliminarne analize pokazuju da će Bugarska u 2007. godini biti u stanju da izveze samo 2 TWh električne energije – što je količina manja od one koju sada izvozi samo u Grčku.

Kako se početak rada novih kapaciteta, koji bi nadomestili električnu energiju iz NE Kozloduj, očekuje tek krajem 2009. (Marica East – 670 MW), odnosno 2011. (NE Belene jedinica 1 – 1000 MW) i 2013. (NE Belene jedinica 2 – 1000 MW), u regionu jugoistočne Evrope se do 2010. godine očekuje veliki pritisak na cene, pojačan povećanom tražnjom za električnom energijom usled ubrzanog ekonomskog razvoja.