ENERGETSKA ZAJEDNICA JUGOISTOČNE EVROPE
Ugovor o Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope stupio je na snagu 1. jula 2006. godine. S kojim ciljem je stvoren, koje su koristi i da li smo spremni da ispunimo preuzete obaveze
Evropska Komisija je 2002.godine podnela predlog strategije kojom su bili definisani principi i institucionalni okviri za stvaranje regionalnog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi. Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o Regionalnom tržištu električne energije u jugoistočnoj Evropi (novembar 2002) – Atinski memorandum 2002, države jugoistočne Evrope su se složile da usvoje legislativu Evropske Unije iz ove oblasti i uspostave strukturu za praćenje funkcionisanja tržišta.
U martu 2003. je doneta odluka da se ovaj dogovor proširi i na područje gasa. Evropska Komisija je potom pripremila Atinski memorandum 2003 koji je proširen pitanjima vezanim za gas, a uzete su u obzir i nove Direktive o električnoj energiji i gasu koje je Evropska Unija usvojila u junu 2003.godine.
Obzirom da su Atinski memorandumi 2002 i 2003 bili pravno neobavezujući dokumenti, zemlje regiona su istakle potrebu da se formira pravno obavezujući okvir, jake institucije i nadzorno telo koje bi pratilo funkcionisanje regionalnog tržišta energijom. Rezultat ovakvih nastojanja je i odluka o otpočinjanju pregovora sa zemljama jugoistočne Evrope (Council Document No.9531/2004) radi zaključenja pravnog Ugovora koji će u sebi sadržati osnovne postavke iz dva Atinska memoranduma.
Donatori za ovaj projekat na nivou jugoistočne Evrope su Kanada (CIDA), Sjedinjene Američke Države (USAID), Nemačka (KfW), Svetska banka (WB), Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), Evropska Investiciona Banka (EIB), Italija (MPA), Švajcarska (SECO) i Francuska (DREE).
Zemlje donatori ovaj projekat sprovode u saradnji sa nadležnim organizacijama:
CEER – Council of European Energy Regulators
ETSO – European Transmission System Operators
UCTE – Union for the Co-ordination of Transmission for Electricity
GTE – Gas Transmission for Europe
EFET – European Federation of Energy Traders
ERRA – Energy Regulators Regional Association
Zajednički zadatak zemalja koje su potpisnice Atinskog Memoranduma o razumevanju 2003 („Memorandum of Understanding on the Regional Energy Market in South East Europe and its Integration into the European Community Internal Energy Market“ – Athens December 8, 2003) je stimulacija ekonomskog razvoja i investicija u jugoistočnoj Evropi kroz veću dostupnost, efikasnost i pouzdanost energetskih izvora uz prihvatljive cene.
Jedan od načina za dostizanje ovog cilja je povećanje regionalne integracije, kreiranje regionalnog tržišta energije koje je kompatibilno sa internim tržištem energije Evropske Unije, razvoj konkurencije, veći stepen razmene unutar regiona jugoistočne Evrope i sa učesnicima na tržištu energije Evropske Unije.
Rezultat Atinskog procesa započetog 2002. godine je bio potpisivanje Ugovora o Energetskoj zajednici, u Atini – 25.oktobra 2005. godine, čime je stvoreno zajedničko tržište električne energije i gasa, koje se prostire na teritoriji 9 država članica - Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Srbija, Rumunija, Kosovo-UNMIK – i na kome vladaju unificirana pravila za funkcionisanje tržišta električne energije i gasa sa onima u EU.
Zadatak Energetske zajednice je da:
a) stvori stabilan regulatorni i tržišni okvir sposoban da privuče investiranje u gasnu mrežu, proizvodnju električne energije, prenosnu i distributivnu mrežu, kako bi sve zemlje članice imale pristup stabilnoj i neprekidnoj isporuci energije koja je suštinska za ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost,
b) stvori jedinstveni regulatorni prostor za trgovinu električnom energijom i gasom
c) pojača sigurnost snabdevanja jedinstvenog regulatornog prostora obezbjeđivanjem stabilnog ambijenta za investicije u kojem se mogu razvijati veze sa kaspijskim, sjevernoafričkim i bliskoistočnim rezervama gasa te eksploatisati domaći izvori energije, poput prirodnog gasa, nafte i hidroenergije
d) poboljša situaciju u pogledu životne sredine u vezi sa energetikom, kao i energetsku efikasnost, te poveća korišćenje obnovljive energije, i utvrdi uslove za trgovinu energijom u okviru jednog jedinstvenog regulatornog prostora,
e) razvije tržišnu konkurenciju među proizvođačima energije i iskoristi ekonomiju obima.
Aktivnosti energetske zajednice uključuju:
a) implementaciju acquis communautairea (zakonodavstva Evropske zajednice) o energiji, životnoj sredini, konkurenciji i obnovljivoj energiji, prilagođeno institucionalnom okviru Energetske zajednice
b) uspostavljanje specifičnog regulatornog okvira koji omogućava efikasan rad tržišta energije i stvaranje jedinstvenog mehanizma za prekogranični prenos i/ili transport mrežne energije, te nadzor unilateralnih mera zaštite
c) stvaranje tržišta energije bez unutrašnjih granica, uz koordinaciju uzajamne pomoći u slučaju ozbiljnog poremećaja na mreži energije ili spoljnih prekida, što može uključiti i uspostavljanje zajedničke energetske spoljnotrgovinske politike
Energetska zajednica u brojkama
Energetska zajednica jugoistočne Evrope je svojim osnivanjem stvorila jedinstveno energetsko tržište čija površina pokriva teritoriju nešto veću od Francuske, a po broju stanovnika, sa 55 miliona stanovnika – je jednaka veličini tržišta Italije. Pri tome se u okviru Energetske zajednice godišnje proizvede oko 58% proizvodnje električne energije u Italiji.
Institucije Energetske zajednice
Atinskim memorandumom su formirana radna tela koja se bave problematikom funkcionisanja regionalnog tržišta energije, a koja su kasnije nastavila da deluju kao tela Energetske zajednice:
1. Ministarski savet
2. Stalna grupa visokog nivoa (PHLG)
3. Sekretarijat - Beč
4. Regulatorno telo Energetske zajednice - Atina
Sa razvojem regionalnog tržišta energije raste i potreba za jačanjem institucija koje prate i nadziru operacije na tržištu. Zbog toga je predviđeno osnivanje Regulatornog tela Energetske zajednice – koje ima slične funkcije kao i Regulatorna grupa Evropske Unije za električnu energiju i gas. Ovo telo ima glavnu ulogu pri izradi statuta, tehničke i regulatorne regulative u regionu i prati njenu implementaciju. Regulatorno telo u ograničenom delu ima i izvršnu ulogu kao i određenu arbitražnu ulogu u slučaju rešavanja sporova nastalih na tržištu. Regulatorno telo nema ulogu pri donošenju investicionih odluka u regionu, ali može da daje preporuke tj. da ima savetodavnu ulogu pri investicijama koje su od regionalnog značaja.
Pored navedenih tela, ustanovljen je i Sekretarijat, sa sedištem u Beču, čija je uloga praćenje implementacije preuzetih obaveza i praćenje aktivnosti, kao i sprovođenje anti-korupcijske politike.
Osnovni zadaci Sekretarijata su vezani za oblasti:
- Organizacije i funkcionisanja tržišta
- Tehničku organizaciju funkcionisanja tržišta
- Koordinaciju infrastrukturnog fonda i donatorskih aktivnosti
- Koordinaciju i sprovođenje mehanizma za rešavanje sporova u oblasti investiranja, trgovine i regulatornih pitanja
- Podrška radu Ministarskog saveta, Stalne grupe visokog nivoa (PHLG), Regulatornog tela i Foruma energetskih regulatora jugoistočne Evrope
Vremenski rokovi za implementaciju obaveza iz Ugovora o Energetskoj zajednici
Ugovor o Energetskoj zajednici je stupio na snagu 1. jula 2006. godine, nakon što je izvršena njegova ratifikacija u parlamentima država članica. Iz teksta Ugovora proizlaze sledeće obaveze i vremenski rokovi za usklađivanje propisa zemalja članica sa propisima EU:
- Po stupanju na snagu Ugovora implementirati Direktivu EEC 85/337/EEC u vezi ocjene projekata sa stanovišta uticaja na životnu sredinu
- Po stupanju na snagu Ugovora, izgradnja i rad novih postrojenja za proizvodnju električne energije moraće biti u skladu sa Acquis communaitaires u vezi zaštite životne sredine
- Po stupanju na snagu Ugovora implementirati Član 4(2) Direktive 79/409/EEC o očuvanju divljih ptica
- U roku od jedne godine od stupanja Ugovora na snagu implementirati Direktivu Evropske zajednice 2003/54/EC u vezi sa zajedničkim pravilima za interno tržište električne energije, Direktivu Evropske zajednice 2003/55/EC u vezi sa zajedničkim pravilima za interno tržište prirodnog gasa, kao i Propis Evropske zajednice 1228/2003/EC o uslovima za pristup mreži za preko-graničnu razmjenu električne energije.
- Januar 2008. godine je rok da Kvalifikovani potrošači budu svi osim domaćinstava, a od 1.januara 2015. godine svi potrošači će biti kvalifikovani.
- U roku od jedne godine pripremiti plan implementacije Direktiva 2001/77/EC i 2003/30/EC o obnovljivim energetskim resursima
- U roku od jedne godine od usvajanja Liste opšte primjenjivih standarda Evropske zajednice usvojiti razvojne planove za usklađivanje sa ovim standardima. Listu opšte primjenjivih standarda sastavlja Sekretarijat Energetske zajednice u roku od jedne godine nakon stupanja na snagu Ugovora
- U roku od jedne godine od stupanja Ugovora na snagu usvojiti Izjave o sigurnosti snabdijevanja
- Do 31. decembra 2011. implementirati Direktivu 1999/32/EC o smanjenju sadržaja sumpora kod nekih tečnih goriva
- Do 31. decembra 2017. implementirati Direktivu 2001/80/EC o postrojenjima sa sagorijevanjem
Srbija i članstvo u Energetskoj zajednici
U vezi sa brojnim obavezama koje su proistekle iz potpisivanja Ugovora o Energetskoj zajednici, a koje su usmerene na harmonizaciju za propisima EU, trenutno stanje u Srbiji je sledeće:
Institucionalni okvir
Srbija je formirala osnovni institucionalni okvir za poslove energetike (nadležnost Ministarstva rudarstva i energetike), životne okoline (nadležnost Ministarstva nauke i zaštite čovekove okoline) i konkurencije (nadležnost Ministarstva trgovine, turizma i usluga), pri čemu su neke od osnovanih institucija operativne tek par meseci. Pored relevantnih sektora u Ministarstvima, koja pokrivaju ove oblasti, formirana je i Agencija za energetiku, kao i Komisija za zaštitu konkurencije. Agencija za energetsku efikasnost je formirana još 2002. godine. Još uvek nije donet nacionalni plan za energetsku efikasnost.
Električna energija
Srbija je 2004. godine usvojila Zakon o energetici koji je otvorio put liberalizaciji i otvaranju sektora elektroenergetike. Podzakonska akta još uvek nisu u potpunosti usvojena – npr. Pravila o radu tržišta, Pravila o korišćenju prenosne i distributivne mreže i dr. Agencija za energetiku je usvojila metodologije za određivanje tarifnih elemenata. Jedna od najznačajnijih prepreka za istinsko funkcionisanje tržišta električne energije je nizak nivo maloprodajne cene električne energije, koji je diktiran od strane države – i pri tome ne pokriva ni troškove proizvodnje. Ovo je i jedan od glavnih razloga zbog kojih kvalifikovani potrošači ne učestvuju na tržištu električne energije.
Prirodni gas
U sektoru prirodnog gasa je odredbama Zakona o energetici iz 2004. godine već uspostavljen pravni i regulatorni okvir za tržište prirodnog gasa. Podzakonska regulativa je još uvek u pripremi, ali je uspostavljena struktura najvećim delom kompatibilna sa direktivom EU 2003/55/EC o prirodnom gasu. Jedan od problema je što Zakonom o energetici nisu predviđeni vremenski rokovi za razdvajanje (unbundling) Srbijagasa, ali, trenutno je u toku rad na organizacionom razdvajanju ove kompanije.
Konkurencija
Na području konkurencije, Srbija je u septembru 2005. godine usvojila Zakon o zaštiti konkurencije kojim se zabranjuju monopolističke aktivnosti na tržištu. Osnovana je i Komisija za zaštitu konkurencije koja je nedavno počela sa radom.
Obnovljivi izvori energije
Srbija još uvek nema regulativu vezanu za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora ili promociju korišćenja biodizela u transportu.
Zaštita čovekove okoline
Srbija je do sada usvojila neke od propisa, kao što je npr. Postupak za procenu uticaja zagađenja vazduha na čovekovu okolinu. U pripremi je i Strategija održivog razvoja u okviru koje će se izvršiti ekonomska procena primene zakonodavstva EU iz oblasti zaštite životne okoline. Procenjuje se da će 1/3 ukupnih sredstava potrebnih za primenu ovog plana biti usmerena u sektor energetike.
Jedan od glavnih nedostataka pristupanja Srbije Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope je što nije urađena odgovarajuća studija u okviru koje bi se realno sagledale mogućnosti Srbije, kao i finansijske posledice i prednosti potpisivanja Ugovora. Ovako, Srbija je pristupila Ugovoru o Energetskoj zajednici – po inerciji, tako da ne postoji mogućnost da se realno sagledaju i procene njene mogućnosti u ispunjavanju preuzetih obaveza.
No comments:
Post a Comment