STRUJNI UDAR
Balkan može ostati bez električne energije. Region je u panici jer je energetska kriza na pragu – izjavio je Rumen Ovčarov, bugarski ministar privrede i energetike. Zbog ovog pitanja je zakazan hitan sastanak balkanskih država u Skoplju
Izjava bugarskog ministra je kao strujni udar prodrmala balkanske zemlje pred nastupajuću zimu, jer su proteklih pet godina sopstvene manjkove električne energije pokrivale uglavnom iz Bugarske, koja je bila najveći izvoznik struje na Balkanu - i četvrti u Evropi.
Da podsetimo, Bugarska je u pregovorima za pridruživanje EU prihvatila uslov da zatvori četiri od ukupno šest blokova svoje jedine nuklearne elektrane – Kozloduj, zbog nedovoljne sigurnosti reaktora, kako su procenili eksperti EU. Prva dva bloka su zatvorena u decembru 2002. godine, dok je rok za zatvaranje trećeg i četvrtog bloka 31. decembar ove godine. Zbog smanjenja proizvodnih kapaciteta nuklearne elektrane, Bugarska će izgubiti status glavnog izvoznika struje na Balkanu i doći u situaciju da može da podmiri samo sopstvene potrebe.
Zavisnost balkanskih država od bugarskog izvoza je bila najveća tokom zimskih meseci. Protekle zime su jedino Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina imale viškove električne energije za izvoz, dok su sve ostale zemlje uvozile.
Kako se početak rada značajnijih kapaciteta – Marica Ist (Bugarska), Kolubara B (Srbija), NE Belene (Bugarska), NE Černavoda (Rumunija), Fier TNG (Albanija) i nova termoelektrana na Kosovu - koji bi mogli nadomestiti nedostajuću električnu energiju iz nuklearke Kozloduj, očekuje tek početkom 2010. godine, u regionu jugoistočne Evrope se do tada očekuje deficit električne energije i teškoće u snabdevanju.
Pored zatvaranja nuklearne elektrane, Bugarsku su zadesili i dodatni problemi u snabdevanju ugljem termoelektrana Varna i Ruse, koji su usledili nakon što je Ukrajina odlučila da smanji izvoz uglja iz kojih se one snabdevaju, zbog prošlogodišnjeg gasnog rata sa Rusijom. To je primoralo Bugarsku da odmah obustavi izvoz struje. Situacija se do te mere zaoštrila da Bugarskoj ove zime čak preti uvoz električne energije.
Bugarski ministar Ovčarov je zbog svega ovoga poslao pismo evropskom komesaru za energetiku Andrisu Pibalgsu, u kome je izrazio zabrinutost za snabdevanje Balkana strujom tokom zime i podvukao da je Evropska komisija odgovorna za nastalu situaciju. Slovenačka i mađarska predstavnica u Evropskom parlamentu Romana Jordan Cizelj i Edit Hercog su uputile zvaničan zahtev Evropskoj komisiji da se zatvaranje dva bloka u Kozloduju odloži za osam meseci kako jugoistočna Evropa ne bi ostala bez struje tokom zime. Međutim, kao reakcija na ovu zabrinutost, iz Brisela je stigao prilično hladan odgovor da Bugarska morati poštovati preuzete obaveze i zatvoriti blokove u Kozloduju.
U kojoj meri će energetska zategnutost na liniji Sofija – Brisel pogoditi ostale zemlje, znaće se više posle sastanka balkanskih država koji je zakazan za 17. novembar – u Skoplju, a do tada se očekuje da i Evropska komisija predloži mere kojima bi se Balkan spasao mraka.
Činjenica je da deficit električne energije koji će nastati ove zime, u količinskom smislu ne predstavlja neki poseban problem za Evropu, ali je problem da li će ove količine biti raspoložive upravo u trenutku kada su potrebne - jer struja nije roba koja može da se skladišti, po kojoj ceni i da li će prenosna mreža na Balkanu tehnički biti u mogućnosti da izvrši toliki uvoz. Opravdani razlozi za zabrinutost svakako postoje – posebno posle nedavnog zamračenja polovine Evrope.
Trgovci strujom trljaju ruke
Balkanski uvoznici Grčka, Kosovo, Makedonija, Albanija i Crna Gora pokušavaju da obezbede potrebne količine struje za predstojeću zimu – ali bez mnogo uspeha. Dva tendera za nabavku struje, u Atini i Prištini su već propali, jer nije bilo ponuda. Što se tiče Srbije, EPS je uspeo da ugovori uvoz 495 miliona kilovatčasova, ali je ministar energetike i pored toga najavio osnivanje tima za sigurnost energetskog snabdevanja koji treba da spreči izbijanje energetskih kriza tokom predstojeće zime. U ovoj situaciji jedino trgovci električnom energijom imaju razloga za zadovoljstvo. Vrednost nedostajućih količina struje na Balkanu samo tokom predstojeće zime - pri sadašnjim cenama iznosi preko 250 miliona evra, a ako se bude nabavljala pod „hitnim” uslovima biće i neuporedivo veća. Zbog ovakvog odnosa ponude i tražnje, koji je dodatno osnažen rastućom tražnjom usled ubrzanog ekonomskog razvoja, na Balkanu se očekuje snažan pritisak na cene struje do 2010. godine, kada će nove elektrane početi sa radom.
No comments:
Post a Comment