Distribucija električne energije

Energyobserver.com
TRŽIŠNO UČEŠĆE ELEKTRODISTRIBUTIVNIH KOMPANIJA U ENERGETSKOJ ZAJEDNICI JUGOISTOČNE EVROPE

U dosadašnjim privatizacijama elektrodistribucija u regionu istočne Evrope i Balkana jedan od pokazatelja uspešnosti privatizacije je bila i postignuta cena izražena po jednom potrošaču – i iznosila je od 80 evra po potrošaču u Ukrajini, 100 - 150 evra po potrošaču u Rumuniju, 200 evra u Češkoj - do 230 evra u Bugarskoj.

Prema takvoj računici, privatizacija elektrodistribucija u energetskoj zajednici JIE - koje imaju ukupno 21,5 milion potrošača, zemljama regiona će doneti oko 3,2 milijarde evra - ukoliko računamo po prosečnoj vrednosti od 150 evra po jednom potrošaču. U protekle tri godine je oko 10,5 miliona potrošača dobilo nove „gazde“, dok agenda privatizacije preostalih elektrodistribucija još uvek nije poznata.

Oči energetske javnosti će u 2007. godini biti uprte u Rumuniju: najavljena je privatizacija tri preostale rumunske elektrodistribucije, nakon čega će biti poznato ko je zauzeo lidersku poziciju u distribuciji struje u Energetskoj zajednici. Borba za prvu poziciju će se voditi između ČEZ-a, ENEL-a i EON-a, ukoliko se ne dogodi da neki potpuno novi „igrač“ odnese pobedu na rumunskom tenderu.

Pored toga, u Rumuniji je najavljena i privatizacija energetskih kompleksa - termoelektrana Rovinari, Turceni i Krajova za koje se veruje da će pokrenuti novi talas privatizacije na čitavom Balkanu. Termoelektrane, koje su najvećim delom na ugalj, obuhvataju 56% od ukupno instaliranih proizvođačkih kapaciteta Energetske zajednice – i zahtevaju velike investicije kako bi se prilagodile i ispunile stroge ekološke norme Evropske unije. Kako u državama Energetske zajednice uglavnom nema sredstava za samostalno finansiranje ovih projekata - privatizacija je metod kojem će pribeći mnoge zemlje članice.

Privatizacija elektrana nije do sada tekla istim tempom kao privatizacija elektrodistribucija jer su investitori pokazivali veći interes za sticanje novih potrošača – kako bi nadoknadili gubitak potrošača na domaćim tržištima usled liberalizacije evropskog energetskog tržišta, nego za termoelektranama koje odlikuju zastarele tehnologije za proizvodnju električne energije. Značajniji proizvođački kapaciteti su do sada privatizovani samo u Bugarskoj i Crnoj Gori, i uglavnom obuhvataju termoelektrane na ugalj.

ČEZ je jedinstven na tržištu jugoistočne Evrope po tome što je kompanija u državnom vlasništvu koja agresivno učestvuje u akvizicijama u inostranstvu, ali i po tome što je kompanija koja ima najveću tržišnu vrednost u istočnoj Evropi.

Tim svojim karakteristikama je postao omiljeni argument energetskim kompanijama u regionu – za protivljenje privatizaciji. Robert Anderson piše za Business Eastern Europe (The Economist Intelligence Unit), da menadžment ČEZ-a započetim akvizicijama zapravo kupuje vreme i odlaže sopstvenu privatizaciju, dok se ne utvrdi koliko su one bile profitabilne i kakve će rezultate doneti. Drugi, ciničniji posmatrači smatraju da je ČEZ-ovo fokusiranje na investiranje u inostranstvu samo način za skrivanje “neprijatno velike” količine novca koja je nastala kao rezultat monopolističke pozicije na domaćem tržištu i podizanje cena električne energije iz godine u godinu.

Tokom sledeće godine će biti poznato da li je ČEZ uspeo da postigne zacrtani cilj – a to je da postane broj jedan u elektroenergetici jugoistočne Evrope, kao i prvi rezultati dosadašnjih investicija.