Energetska efikasnost industrije Srbije

Ekonomist Magazin

RAZBACIVANJE SIROMAHA

Industrija Srbije troši po jedinici proizvoda tri puta više od svetskog proseka - Jedna od glavnih prepreka u "ubeđivanju" kompanija da postanu energetski efikasnije leži u niskoj ceni električne energije

Energetska efikasnost srpske industrije je za čak dve trećine manja od svetskog 

proseka, što znači da srpska industrija u proseku troši tri puta više energije u proizvodnji: 0,54 kilograma ekvivalentne nafte na svaki dolar bruto domaćeg proizvoda, dok je svetski prosek 0,19 kilograma ekvivalentne nafte po dolaru BDP-a. Jedan od glavnih uzroka energetske neefikasnosti industrije je opšta proizvodna neefikasnost koja se ogleda u niskom stepenu iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta. Pored toga, ostali uzroci velike potrošnje energije u srpskoj industriji su zastarelost proizvodnih i energetskih tehnologija, nedovoljno kvalitetno održavanje, investiciona nesposobnost preduzeća, nepostojanje sistema i nemotivisanost za gazdovanje energijom, nedovoljno znanje i informisanost o savremenim postupcima i metodama za gazdovanje energijom. 

Energetska revizija

U Beogradu je nedavno završen projekat „Detaljna energetska revizija u industriji“ koji su sprovele Agencija za energetsku efikasnost Srbije i danska konsultantska kuća COWI, a finansiran je donacijom Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR). Projekat je obuhvatio obavljanje pet energetskih revizija u industriji Srbije, i izradu detaljnog uputstva i objašnjenja za vršenje opšte energetske revizije u preduzeću, licima koja se bave energijom i energetskom efikasnošću u preduzeću.

Energetska revizija je postupak koji se sastoji iz posmatranja i procene proizvodnih procesa, ukupne proizvodnje i postojećeg korišćenja energije, sa ciljem da se pronađu mogućnosti za uštedu energije – a samim tim i novčane uštede. Obzirom da kompanije više vode računa o uštedama novca nego uštedama energije, nakon obavljene energetske revizije se vrši cenovna procena svih predloženih izmena i izračunava se period potreban za povraćaj ulaganja u investicije u energetsku efikasnost.

Danska konsultantska kuća COWI je sprovela detaljnu energetsku reviziju u pet kompanija koje posluju u oblasti prehrambene industrije: u jednoj pekari, fabrici jestivog ulja, mlekari, klaonici i pivari. Podaci o potrošnji energije, dobijeni energetskom revizijom srpskih kompanija su upoređeni sa potrošnjom energije u evropskim kompanijama i evo kakve je rezultate dalo to poređenje, na par primera:

u posmatranoj domaćoj klanici prosečno se potroši 455 kilovatčasova po toni obrađenog mesa, dok se u danskim klaonicama za ovaj posao u proseku utroši 127 kilovatčasova po toni obrađenog mesa. Dakle, naša klanica troši 3,6 puta više energije; ukoliko bi ova naša klanica dostigla efikasnost danske – godišnje bi mogla da uštedi čak 6,1 milion kilovatčasova električne energije ili izraženo u novcu čak oko 230.000 evra.

Takođe, potrošnja prirodnog gasa za proizvodnju toplote i vodene pare (potrebno za proizvodni proces) u posmatranoj srpskoj klaonici je tačno duplo veća nego u danskim klanicama, a povećanjem energetske efikasnosti postoji prostor za uštedu čak 2 miliona kubnih metara gasa godišnje.

Drugi primer: u posmatranoj srpskoj pekari se za proizvodnju jedne tone hleba utroši oko 263 kilovatčasa električne energije, dok se u danskoj za isti posao utroši 168 kilovatčasova tj. upola puta manje električne energije; poboljšanjem energetske efikasnosti srpska pekara bi godišnje mogla da ostvari manju potrošnju električne energije za čak 665 hiljada kilovatčasova;

posmatrana srpska pekara, koja koristi prirodni gas za proizvodnju vodene pare i pečenje hleba - ukoliko dostigne efikasnost danske pekare - bi mogla da smanji potrošnju na jednu trećinu sadašnje i uštedi čak 585 hiljada kubnih metara gasa godišnje;

Ovi podaci i primeri ne predstavljaju reprezentativni uzorak srpske prehrambene industrije, ali s obzirom na to da sigurno "za posmatranje" nisu birane najgore firme, može se slobodno reći da predstavljaju pouzdanu ilustraciju o stanju njene energetske (ne)efikasnosti.

Menadžer za energetiku

Jedna od karakteristika naše industrije je i nepostojanje menadžera za energetiku u preduzećima. U razvijenim evropskim zemljama se u proizvodnim kompanijama primenjuje koncept gazdovanja energijom, za čije sprovođenje je zadužen upravo menadžer za energetiku – a zadatak mu je da prati potrošnju energije u kompaniji, sastavlja energetski bilansa kompanije, kao i da planira i sprovodi mere za poboljšanje energetske efikasnosti kompanije.

Nenad Pavlović, direktor Agencije za energetsku efikasnost Srbije najavio je pripremu zakona o racionalnom korišćenju energije, po uzoru na Češku Republiku. Jedna od glavnih novina, koju bi ovaj zakona doneo, se odnosi na zakonsku obavezu privrednih subjekata koji troše veće količine energije da svake dve godine obavljaju detaljnu energetsku reviziju svog poslovanja, a glavni cilj ovog zakona je podizanje energetska efikasnosti srpske privrede.

Tom prilikom je i direktorka KFW banke za Srbiju - Dr. Elke Hellstern - najavila 

osnivanje fonda za finansiranje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji će početi sa radom u 2007. godini. Najavljena početna sredstva u iznosu od 12,5 miliona evra, koje je obezbedila vlada Nemačke, bi se u drugoj fazi povećala na 30 miliona evra. Za korišćenje sredstava iz ovog fonda će moći da konkurišu projekti koji obezbede uštedu od 20% ugljen-dioksida i drugih toksičnih emisija, ili imaju 20% manju potrošnju energije u odnosu na sadašnju, i kod kojih je stopa povraćaja sredstava najmanje osam odsto.

Frank Hansen, vodja tima danskih konsultanata je u izjavi za Ekonomist istakao da su za poboljšanje energetske efikasnosti srpske industrije ključna dva pitanja – pitanje iskorišćenosti kapaciteta i tehnička poboljšanja:

- Na osnovu sprovedene studije o energetskoj efikasnosti u pet kompanija prehrambene industrije, evidentno je da se srpska industrija suočava sa mnoštvom tranzicionih problema. Kompanije koje smo obišli uglavnom posluju daleko ispod projektovanih kapaciteta – neke čak na nivou od 25-30% od projektovanih kapaciteta. Osnovni razlog za ovakvo stanje kompanije vide u nedostatku tržišta za svoje proizvode – što rezultira u generalnoj predimenzioniranosti kapaciteta. Poslovanje kompanije na nivou od 25% projektovanih kapaciteta i nivo fiksnih troškova energije imaju odlučujući uticaj na visinu specifične potrošnje energije (koja se izražava kao potrošnja energije po jedinici proizvoda npr. kilovatčasova po jedinici proizvoda). Rezultati sprovedenih energetskih revizija ukazuju da je pri niskoj iskorišćenosti kapaciteta specifična potrošnja energije čak dva puta veća (a u nekim slučajevima i više) nego u slučaju kada bi ove kompanije poslovale punim kapacitetom.

Kompanije koje smo obišli su nedavno privatizovane, a prethodno su bile u državnom (društvenom) vlasništvu. Evidentno je da pre njihove privatizacije nije bilo ulaganja u održavanje ili tehničko poboljšanje postrojenja i da su se tek nakon privatizacije stvorili uslovi za investiranje u tehnologiju – a sa tim i u investicije vezane za pitanja energetske efikasnosti. Identifikovane mogućnosti za poboljšanje energetske efikasnosti u kompanijama su uglavnom vezane za kotlarnice (proizvodnju toplotne energije), sisteme za komprimovanje vazduha i rashladna postrojenja, a obuhvataju mere poput redovnog održavanja (čišćenja), ugradnje uređaja za automatsku kontrolu, popravku cevovoda, izolaciju kotlova i slično. 

Vreme povraćaja predloženih investicija značajno varira – od kompanije do kompanije, ali neke intervencije se mogu obaviti i bez ikakvih troškova, uz ostvarenje značajne uštede (poput zaptivanja rupa na toplovodu kako se ne bi rasipala proizvedena toplota). Jedna od glavnih prepreka u „ubeđivanju“ kompanija da postanu energetski efikasnije leži i u niskoj ceni električne energije, jer to dovodi do toga da su postignute uštede relativno manje. U zavisnosti od tarifne grupe tj. cene električne energije za pojedine kompanije, električna energija je veoma jeftina – na nivou cene mazuta, što u zapadnoj Evropi nikako nije slučaj – naglasio je Hansen.