DOBAR POSAO
Situacija na svetskom tržištu sirove nafte upućuje na dugoročno veću tražnju od ponude, a samim tim i cene na višem nivou. U takvim uslovima je obezbeđenje izvora i logistike snabdevanja strateški važno za sve zemlje
Prvi energetski samit „Balkanski naftovodi - kada i gde“ okupio je u Beogradu (10. april) predstavnike svih zemalja zainteresovanih za ovaj projekat, koji bi, osim strateške važnosti, privukao i druge pogodnosti za područja kojim će putovati nafta - pre svega strane investicije i radno angažovanje građevinske operative, mnogih proizvodnih pogona i lokalnog stanovništva. Organizator skupa bio je elektronski nedeljnik „Enerdži obzerver“, a na čelu ekipe domaćima bio je potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus.
Kaspijski region obiluje novim nalazištima nafte, koja spadaju u red lakih nafti, pogodnih za evropsko i američko tržište. Procene govore da će u ovom regionu, u bliskoj budućnosti, doći do značajnog rasta proizvodnje sirove nafte, ali će se pojaviti i logistički problemi, jer se sada nafta iz ovog regiona najvećim delom transportuje morskim putem, preko Crnog mora i turskih moreuza - Bosfor i Dardaneli.
Turski moreuzi predstavljaju najveći problem za transport kaspijske nafte, jer ispred njih, zbog velikog broja brodova i zagušenja, naftni tankeri na prolaz čekaju nekad i više od 20 dana.
Zbog toga se pojavila potreba za razvojem alternativnih izvoznih trasa, kojima bi se osiguralo snabdevanje sirovom naftom iz Kaspijskog regiona i premostio ekološki i navigaciono osetljiv Bosforski moreuz. Te alternativne izvozne trase su pretočene u mnogobrojne planove za izgradnju naftovoda - u koje spadaju i Balkanski naftovodi.
Naftovod Burgas-Aleksandropulis
U januaru 1997. godine, Bugarska, Grčka i Rusija su odobrile plan za izgradnju naftovoda koji bi povezao bugarsku crnomorsku luku Burgas sa Aleksandroupolisom, na mediteranskoj obali Grčke. Predloženi podzemni naftovod, dužine 300 kilometara, bi Rusiji omogućio izvoz nafte preko Crnog mora, čime bi se zaobišao Bosforski moreuz. Ipak, projekat je u zastoju već skoro čitavu deceniju zbog brojnih tehničkih i ekonomskih razmimoilaženja.
U novembru 2002. godine su Grčka i Bugarska postigle dogovor o podeli učešća nad kompanijom koja bi upravljala naftovodom - na tri dela, pri čemu bi treći učesnik u osnivanju kompanije bila Rusija. Nešto pre toga, u junu iste godine su i kazahstanski zvaničnici izrazili spremnost da se uključe u projekat, pod uslovom da budu ravnopravan partner u kompaniji koja će upravljati naftovodom. Trenutno su u projekat uključene: sa ruske strane - naftni giganti TNK-BP, Rosneft i Gazprom (preko Sibnefta), sa bugarske strane - Bulgargaz i Univerzalni terminal Burgas, i sa grčke strane Hellenic Petroleum, Latsis group i Prometheus gas.
Rusija je pružila garancije da će naftovod, maksimalnog kapaciteta 35 miliona tona godišnje, snabdevati dovoljnim količinama nafte kako bi on bio ekonomski isplativ. I ruski naftni gigant Lukoil je ponudio produženje trase naftovoda do Soluna, što je podrazumevalo izgradnju dodatnih 150 km naftovoda i povećanje ukupnih troškova projekta za 25-30 odsto.
Vremenski rokovi za početak izgradnje naftovoda nisu određeni, zato što je finansiranje uslovljeno zaključenjem komercijalnih ugovora i obavezivanjem na isporuku nafte na terminal Burgas, kako bi se ona dalje transportovala naftovodom. Procene o rokovima govore da bi izgradnja naftovoda trajala četiri godine.
Naftovod Burgas-Valona
Naftovod kapaciteta 35 miliona tona godišnje, bi trebao da poveže albansku jadransku luku Valona, preko Makedonije, sa Burgasom. Studija izvodljivosti, koju je finansirala američka vlada, je pokazala da je izgradnja ovog naftovoda, dugačkog 900 kilometara - ekonomski prihvatljiva.
AMBO korporacija, registrovana u SAD, je osnovana sa ekskluzivnim pravom za izgradnju naftovoda, čiji se troškovi izgradnje procenjuju na 1,24 milijarde dolara. Zajedničko ulaganje za završetak ovog projekta će biti dogovoreno između AMBO korporacije i potencijalnih investitora, a prikupljanje sredstava za izvođenje ovog projekta je već započeto. Naftovod bi mogao biti izgrađen u roku od četiri godine.
Naftovod PEOP Konstanca-Trst (Pan-evropski naftovod)
U planove o raspodeli „naftnog raja“ u Kaspijskom basenu su se uključile i Rumunija, Srbija, Hrvatska, Slovenija (?) i Italija sa projektom Pan-evropskog naftovoda.
Predloženi naftovod, kapaciteta 40, 60 ili 90 miliona tona godišnje (odluka o kapacitetu još uvek nije doneta), bi omogućio da se sirova nafta iz Kazahstana transportuje preko luke Novorosijsk na Crnom moru do rumunske luke Konstanca, odakle bi se transportovala naftovodom do Italije, preko Balkanskog poluostrva.
Naftovod bi snabdevao zemlje duž njegove rute, a potom bi se u Trstu povezao sa Transalpskim naftovodom (TAL) - i to praktično „cev na cev“ čime bi se omogućio dalji transport nafte do rafinerija u Austriji, Nemačkoj i Češkoj Republici. Pored toga, jedna od bitnih prednosti ovog projekta je da bi se dve trećine naftovoda izgradilo od već postojećih naftovoda.
Što se tiče Srbije - Transnafta, javno preduzeće nastalo iz NIS-a, će biti učesnik u budućoj razvojnoj kompaniji koja treba da izradi studiju izvodljivosti PEOP naftovoda i imaće ulogu da privuče potencijalne investitore za izgradnju, a nakon završetka bi postala operater na novom naftovodu (u delu koji prolazi kroz Srbiju).
Ko prije - njemu dvije
Pitanje naftovoda je vrlo zahvalna i politička i ekonomska priča, s obzirom da bi sve zemlje kroz koje on prolazi time osigurale ekonomsku korist od naplate taksi, poreza, pružanja usluga i drugog, ali, dugogodišnje postojanje planova o Balkanskim naftovodima (koji su i dalje samo planovi) govori da realizacija nije nimalo laka. Ovo stoga što pored ekonomskih, na izgradnju naftovoda utiču i geopolitički i strateški interesi velikih sila, ekološki faktori i mnogi drugi.
U skladu sa svojim geopolitičkim interesima, SAD u načelu podržavaju sve projekte jer bi se njihovom realizacijom kaspijska nafta približila nezajažljivom američkom tržištu. Sa druge strane, Rusija za sada, otvoreno podržava jedino projekat Burgas-Alexandroupolis, jer bi tako najlakše premostila turske moreuze i smanjila uticaj Turske (američkog saveznika) na izvoz ruske nafte.
Nedavno su se čak pojavile vesti da Moskva „ucenjuje“ akcionare CPC naftovoda (naftovod u Kaspijskom regionu) - Chevron, TNK-BP, Kazmunaigaz (Kazahstan) - da će im izdati dozvolu za izgradnju naftovoda ukoliko se uključe u projekat izgradnje naftovoda Burgas-Aleksandropolis.
Što se tiče Pan-evropskog naftovoda, pre nekoliko nedelja je ministar za produktivne aktivnosti Italije Klaudio Skajola izneo ideju da bi PEOP mogao da se pojača gasovodom - koji bi išao uporedo sa trasom naftovoda, i tako transportovao prirodan gas iz Italije do Rumunije. Pred učesnicima u projektu Pan-evropskog naftovoda u sledećem koraku stoji osnivanje zajedničke kompanije na principu PPP (public-private-partnership) koja treba na sebe da preuzme dalji razvoj naftovoda.
AMBO korporacija trenutno najveće probleme ima sa stanovništvom Valone, na jadranskoj obali, koji svoj grad vide kao turističko letovalište - a ne naftni terminal kroz koji paradiraju ogromni naftni tankeri.
Stručnjaci se slažu da bi na Balkanskom poluostrvu moglo da bude jedan, najviše dva naftovoda. Zbog toga je sada najbitnije - ko će prvi proći kroz cilj, tj. aktivirati naftovod, jer time automatski ostali postaju suvišni ili im se značajno smanjuju šanse da zažive.
No comments:
Post a Comment