Investiranje u srpsku energetiku

EU Market – Specijalno izdanje – Energetika

ZA SADA SAMO NAJAVE

Energetiku Srbije u najširem smislu sačinjavaju:

Sektor nafte, u okviru kojeg se vrši eksploatacija domaćih rezervi nafte, obavlja uvoz, transport i prerada sirove nafte i naftnih derivata, kao i distribucija i prodaja/izvoz derivata nafte. U oblasti domaćeg istražnog i ekploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i gasa, koji je posledica malog nivoa ulaganja u održavanje postojeće proizvodnje, kao i malog intenziteta istražnih radova zbog nedostatka sopstvenih sredstava. Transport sirove nafte se dominantno vrši magistralnim naftovodom (Janaf) od Omišalja u Hrvatskoj do rafinerija nafte u Pančevu i Novom Sadu. Ukupni instalisani prerađivački kapacitet domaćih rafinerija iznosi 7.8 miliona tona godišnje (4.8 miliona tona u Pančevu i tri miliona tona u Novom Sadu), čiji su trenutni operativni kapaciteti svedeni na 6.6 miliona tona (4.8 u rafineriji u Pančevu i 1.8 miliona tona u Novom Sadu).

Naftna industrija Srbije (NIS), koja u 2006. godini treba da započne proces privatizacije, je isključiv ili dominantan činilac u sferi naftne privrede. Akcionarsko društvo NIS se sastoji od četiri profitna centra:

• NIS Naftagas, bez konkurencije u istraživanju i proizvodnji nafte i prirodnog gasa u Srbiji;

• NIS Petrol, u čijem sastavu se nalaze benzinske pumpe (oko 500) i rafinerije u Pančevu i Novom Sadu – koje od nedavno posluju na principu jedna rafinerija na dve lokacije, kao objedinjena celina. Učešće u prometu derivata nafte na tržištu Srbije se kreće u intervalu od 78 do 80%, dok se tržišno učešće u segmentu maloprodaje kreće između 50-60%;

• NIS TNG, za proizvodnju i distribuciju tačnog naftnog gasa sa sedištem u Elemiru, koji kontroliše 70 odsto tržišta tečnog naftnog gasa u zemlji. Ostali učesnici na tržištu su Eurogas iz Subotice, Expres gas iz Novog Sada, Atako i Intergas iz Beograda i Sponit iz Čačka;

• NIS Ugostiteljstvo i turizam je deo kompanije u kome su objedinjeni ugostiteljski objekti za koje je u 2006. godini predviđena privatizacija: četiri hotela u Crnoj Gori, tri objekta u Srbiji (odmaralište i hotel na Zlatiboru i hotel “Jelen” na Crnom vrhu koji je nedovršen i u njega treba uložiti oko 10 miliona evra). Na prodaju će biti i odmarališta na Fruškoj gori, u Turiji, restoran u Zrenjaninu, motel “Adaševci” na autoputu Beograd – Zagreb, kao i turistička agencija “Follow me”.

Država je, u procesu restruktuiranja naftnog sektora formirala i javno preduzeće Transnafta, za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima, u državnom vlasništvu, čije je sedište u Pančevu. Najvažniju stratešku aktivnost u njenom poslovanju čini učešće u razvoju Panevropskog naftovoda (PEOP). 

Sektor prirodnog gasa, u okviru koga se vrši uvoz i eksploatacija sopstvenih rezervi prirodnog gasa, primarna prerada, sakupljanje, transport i distribucija. Na glavni magistralni gasovod, ukupne dužine oko 400 km, koji se prostire od granice Mađarske do Niša, povezan je veći broj distributivnih mreža preko kojih se vrši snabdevanje potrošača prirodnim gasom. Gasom se u Srbiji snabdeva 155.000 domaćinstava i oko 1.000 industrijskih potrošača, preko distributivne mreže čiji je najveći deo izgrađen na teritoriji Vojvodine,odnosno severnom delu Srbije. Planirano je da se do 2015. godine broj potrošača poveća za 400.000 novih potrošača, i da se u tom periodu gasifikuju još 23 grada. 

Glavni akter u sektoru prirodnog gasa je javno preduzeće u državnom vlasništvu - Srbijagas, koje se bavi uvozom, prenosom i distribucijom prirodnog gasa na teritoriji Srbije. Pored njega, na tržištu postoje još 32 male kompanije za distribuciju gasa (od kojih je 26 locirano u Vojvodini).

Srbija još uvek nema skladište prirodnog gasa, ali je na lokaciji Banatski Dvor započela izgradnju skladišta kapaciteta 25-30% godišnje potrošnje gasa u Srbiji. Posebna prednost skladišta Banatski Dvor u odnosu na sve druge lokacije jeste mogućnost da se postojeći kapacitet od 800 miliona m3 može gotovo udvostručiti i sa okolnim ležištima, koja mogu biti pomoćna - satelitska, ovo skladište vremenom može postati veliko regionalno skladište. To je karakteristika kojom se može objasniti zainteresovanost mnogih potencijalnih strateških investitora za završetak ovog objekta. Skladište prirodnog gasa Banatski Dvor se trenutno nalazi u sastavu kompanije Srbijagas, ali je iz Vlade najavljeno da će u najskorije vreme ono ući u novu „ćerku“ kompaniju tj. zavisno preduzeće, a da će se zatim putem tendera uputiti javni poziv svim zainteresovanim strateškim partnerima za ulaganje u završetak skladišta. Prva faza izgradnje skladišta gasa u Banatskom Dvoru bi mogla da bude završena za šest do sedam meseci, čime bi se, uz ulaganje oko 40 miliona evra dobilo skladište kapaciteta 300 miliona kubnih metara gasa.

Elektroenergetski sektor sačinjavaju:

• Elektroenergetski izvori (proizvodnja) koji obuhvataju elektrane instalisane snage 7,120 MW - 3,936 MW u termoelektranama na lignit, 2,831 MW u hidroelektranama i 353 MW u termoelektranama-toplanama na mazut i prirodni gas;

• Sistem za prenos električne energije (prenos) sa oko 10,200 km dalekovoda 400, 220 i 110 kV i oko 27 GVA instalisanih u trafostanicama, preko koga se vrši prenos električne energije proizvedene u zemlji i obavlja razmena sa susednim sistemima;

• Elektrodistributivni sistemi (distribucija) locirani u potrošačkim centrima, koji isporučuju električnu energiju krajnjim potrošačima u sektorima potrošnje energije.

Elektroprivreda je funkcionalno razdvojena na dve kompanije u državnom vlasništvu: za proizvodnju i distribuciju električne energije, koje se nalaze u okviru Elektroprivrede Srbije - EPS, i prenos, koji se nalazi u javnom preduzeću Elektromreža Srbije – EMS (koji je ujedno i Operator tržišta).

EPS je 2005. godine proizveo oko 34 hiljade GWh električne energije i 34 miliona tona uglja, koji je najvećim delom utrošen u sopstvenim elektranama. EPS obavlja i poslove distribucije električne energije za oko 3,3 miliona potrošača.

Elektroprivreda Srbije – EPS, u 2006. godini planira pronalaženje strateškog partnera za nastavak izgradnje termoelektrane Kolubara B, za čiji je završetak potrebno ulaganje od 550 miliona evra, kao i pronalaženje strateškog partnera za rekonstrukciju „Panonskih elektrana“ koje čine tri termoelektrane-toplane za kombinovanu proizvodnju električne energije, toplotne energije i tehnološke pare u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici - ukupne neto snage 353 MW. Rekonstrukcija „Panonskih elektrana“ će biti izvršena kako bi se omogućio kombinovani režim rada - u gasno-parnom ciklusu.

Prema odredbama važećeg Zakona o energetici, trenutno je otvoreno tj. liberalizovano oko 12% tržišta električne energije. Kako je Srbija u oktobru prošle godine pristupila Ugovoru o energetskoj zajednici, obavezala se da će do 1. januara 2008. godine liberalizovati tržište za sve komercijalne potrošače, dok će od 1. januara 2015. godine i sva domaćinstva moći da biraju isporučioca.

Sektor uglja, u okviru kojeg se vrši eksploatacija i prerada uglja iz rudnika sa površinskom eksploatacijom, locirana u dva rudarska basena - Kolubarskom i Kostolačkom. Preko 95% ukupne proizvodnje uglja, koja iznosi oko 34 miliona tona godišnje - se koristi za proizvodnju električne energije. Za finalnu potrošnju koriste se ugljevi iz osam rudnika sa podzemnom eksploatacijom, u kojima se vrši eksploatacija kamenog i mrkog uglja, i kvalitetnijih lignita.

Sistem gradskih toplana, koji postoji u 50 gradova Srbije, čine decentralizovani toplotni izvori, instalisane snage oko 6,500 MJ/s, i odgovarajuće distributivne mreže. Sistem se koristi za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora, obima oko 500,000 ekvivalentnih stanova (površine 60 m2).

U sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori, sa oko 6,300 MJ/s instalisanih u više stotina industrijskih preduzeća Srbije. Koriste se za proizvodnju tehnološke pare i toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i za grejanje radnog prostora. U oko 30 industrijskih preduzeća, postoje energane koje omogućuju spregnutu proizvodnju toplotne i električne energije (kapaciteta oko 250 MW), od kojih najveći broj već duže vreme nije u operativnom stanju.